Paradoks našeg vremena kroz istoriju je da imamo  veće zgrade, ali kraće živce, šire  puteve, ali uža gledišta. Trošimo više,  ali imamo manje, kupujemo više, ali uživamo  manje. Imamo veće kuće i manje porodice,  više pogodnosti, ali manje vremena. Imamo  više diploma, ali manje razuma, više  znanja, ali manje rasuđivanja, više stručnjaka,  ali ipak više problema, više medicine,  ali manje zdravlja. Pijemo previše, pušimo  previše, trošimo nesmotreno, smijemo se premalo,  vozimo prebrzo, previše se ljutimo, prekasno  liježemo, ustajemo previše umorni, čitamo  premalo, gledamo TV previše i molimo  se retko. 


 

Umnogostručili  smo naše imetke, ali smanjili svoje vrednosti.  Govorimo previše, volimo preretko i mrzimo  prečesto. Naučili smo kako da preživljavamo,  ali ne i da živimo. Dodali smo godine  životu, ali ne i život godinama. Stigli  smo sve do meseca i natrag, ali imamo  poteskoću da pređemo preko ulice da  upoznamo novog suseda. Osvojili smo spoljašnji  prostor, ali ne i unutrašnji. Uradili  smo velike stvari, ali ne i bolje.  Očistili smo vazduh, ali zagadili dušu.  Savladali smo atom, ali ne i svoje  predrasude. Pišemo više, ali učimo manje.  Planiramo više, ali postižemo manje. Naučili  smo žuriti, ali ne i čekati. Gradimo  više kompjutera da sadrže više informacija,  da proizvode više kopija nego ikad, ali  mi komuniciramo sve manje i manje. 

 

Ovo  su vremena brze prehrane i sporog varenja,  velikih ljudi i sitnih karaktera, brzih  zarada i plitkih odnosa. Ovo su dani  dve plate, više razvoda, luksuznijih kuća,  ali uništenih domova. Ovo su dani brzih  putovanja, višekratnih pelena, moralnosti koja  se može odbaciti, jednodnevnih predstava,  preteških tela i  tableta koje čine  sve od hrane, da utišaju, da ubiju.  Ovo je vreme kada ima mnogo toga  u izlogu, a ništa u skladištu. Vreme  kada vam tehnologija može doneti ovo  pismo i vreme kada možete odabrati da  li ćete ga podeliti s nekim ili  samo obrisati. 

 

Zapamtite,  

provedite  nešto vremena sa vašim voljenima,
jer oni neće biti tu zauvek.  

Zapamtite,  

recite  poneku ljubaznu reč onome koji vas gleda  sa strahopoštovanjem, jer će ta mala  osoba uskoro odrasti i otići. 

 

Setite  se da date topao zagrljaj onome kraj  vas, jer je to jedino blago koje  možete dati svojim srcem, a ne košta  ni pare. Setite se da kažete: "Volim  te" vašem partneru i vašim voljenima,  ali najviše od svega i mislite tako.  Poljubac i zagrljaj će zakrpiti povredu  kada dolaze duboko iz vas. Setite se  držati se za ruke i ceniti momente,  jer jednog dana ta osoba neće biti  tu ponovo.  

Dajte  vremena ljubavi,  

dajte vremena  razgovoru  

i dajte vremena  podeliti vaše dragocene misli s drugima. 

 

KAKO OSTATI  MLAD:  

1. Odbacite  nebitne brojeve, a to ukjučuje: starosnu  dob, težinu i visinu.  

Prepustite doktorima  brigu o tome, zato ih i plaćate.  

2. Zadržite  samo vesele prijatelje.  

Loša raspoloženja  vas jedino vuku ka dnu.  

3. Nastavite  učiti.  

Naučite više  o kompjuterima, veštinama, vrtlarstvu , o  bilo čemu. Nikada ne dajte mozgu da  bude besposlen. " Besposlen um je   radionica lošega ."  

A ime  lošega   je Alhajmerova bolest.  

4. Uživajte  u jednostavnim stvarima.  

5. Smejte se  često, dugo i glasno. Smejte se dok  ne izgubite dah.  

6. Suze se  dešavaju.  

Izdržite, odbolujte  i produžite dalje. Jedina osoba koja  je uz nas čitav život smo mi sami.  

Budite ŽIVI  dok ste živi.  

7. Okružite  se onim što volite, bila to porodica,  ljubimci, uspomene, muzika, biljke, hobiji,  bilo šta.  

Vaš dom je  vaše sklonište.  

8. Cenite svoje  zdravlje. Ako je dobro, čuvajte ga. Ako  je nestabilno, popravite ga. Ako se ne  može popraviti, nađite pomoć.  

9. Ne preuzimajte  krivicu.  

Krenite na  put do šetališta, do obližnje pokrajine,  do strane zemlje, ali NE tamo gde  je krivica.  

10. Recite  ljudima koje volite da ih volite, u  svakoj prilici.  

I  ZAPAMTITE:  

Život se ne meri brojem udisaja koje napravimo, nego momentima koji nam oduzmu dah!